Vladimir DedijerNovi prilozi za biografiju Josipa Broza TitaKNJIGA BROJ 2Jezik: srpski-latinicaBroj stranica: 1261Izdavač: Liburnija Rijeka-Mladost ZagrebGodina izdavanja: 1981Opis:Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, knjiga 2Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.Dnevnik 1941—1945, Beograd I 1945, Beograd II 1946, Beograd III 1950 (drugo izdanje 1951.)Bibliografija:Partizanske štamparije, Beograd, 1945.Beleške iz Amerike, Beograd 1951.Pariska mirovna konferencija, Beograd, 1947. i Zagreb 1948.Jugoslovensko-albanski odnosi (1939—1948), Beograd 1949.Dnevnik 1941—1945 (II izdanje, Beograd, 1951.Sarajevo 1914. godine, Beograd, 1966.Tito govori, Njujork, 1953.Tito protiv Moskve, Milano, 1953.Josip Broz Tito, Prilozi za biografiju, Ljubljana 1953, Beograd 1953, i 1972,Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina, Sarajevo, 1969. Ljubljana 1969, Beograd 1978.Istorija Jugoslavije (zajedno sa Ivanom Božićem, Miloradom Ekmečićem i Simom Ćirkovićem), Beograd, 1972.Jedna vojna konvencija: Eseji razvitka međunarodnog prava, London, 1974.Interesne sfere, Beograd 1980.Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita-Knjiga 1, Rijeka, 1980.Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita-Knjiga 2, Rijeka, 1981.Put za Sarajevo, Zagreb, 1983.Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita-Knjiga 3, Beograd, 1984.Voljena zemlja, London, 1985.Dedijer, Vladimir (1987). Vatikan i Jasenovac: Dokumenti. Beograd: Rad.Dedijer, Vladimir; Miletić, Antun (1989). Proterivanje Srba sa ognjišta 1941-1944: Svedočanstva. Beograd: Prosveta.Genocid nad Muslimanima, Ljubljana, 1990.Dedijer, Vladimir; Miletić, Antun (1991). Protiv zaborava i tabua: Jasenovac 1941-1991. Sarajevo-Beograd: Progres, Udruženje za istraživanje genocida i ratnih zločina.

Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita 

Vladimir Dedijer
Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita
KNJIGA BROJ 2
Jezik: srpski-latinica
Broj stranica: 1261
Izdavač: Liburnija Rijeka-Mladost Zagreb
Godina izdavanja: 1981
Opis:
Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, knjiga 2
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.
Dnevnik 1941—1945, Beograd I 1945, Beograd II 1946, Beograd III 1950 (drugo izdanje 1951.)
Bibliografija:
Partizanske štamparije, Beograd, 1945.
Beleške iz Amerike, Beograd 1951.
Pariska mirovna konferencija, Beograd, 1947. i Zagreb 1948.
Jugoslovensko-albanski odnosi (1939—1948), Beograd 1949.
Dnevnik 1941—1945 (II izdanje, Beograd, 1951.
Sarajevo 1914. godine, Beograd, 1966.
Tito govori, Njujork, 1953.
Tito protiv Moskve, Milano, 1953.
Josip Broz Tito, Prilozi za biografiju, Ljubljana 1953, Beograd 1953, i 1972,
Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina, Sarajevo, 1969. Ljubljana 1969, Beograd 1978.
Istorija Jugoslavije (zajedno sa Ivanom Božićem, Miloradom Ekmečićem i Simom Ćirkovićem), Beograd, 1972.
Jedna vojna konvencija: Eseji razvitka međunarodnog prava, London, 1974.
Interesne sfere, Beograd 1980.
Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita-Knjiga 1, Rijeka, 1980.
Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita-Knjiga 2, Rijeka, 1981.
Put za Sarajevo, Zagreb, 1983.
Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita-Knjiga 3, Beograd, 1984.
Voljena zemlja, London, 1985.
Dedijer, Vladimir (1987). Vatikan i Jasenovac: Dokumenti. Beograd: Rad.
Dedijer, Vladimir; Miletić, Antun (1989). Proterivanje Srba sa ognjišta 1941-1944: Svedočanstva. Beograd: Prosveta.
Genocid nad Muslimanima, Ljubljana, 1990.
Dedijer, Vladimir; Miletić, Antun (1991). Protiv zaborava i tabua: Jasenovac 1941-1991. Sarajevo-Beograd: Progres, Udruženje za istraživanje genocida i ratnih zločina.


Vladimir Dedijer
Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita
KNJIGA BROJ 2


Ljubodrag StojadinovićRatko Mladić između mita i HagaVodeći domaći vojno-politički komentator Ljubodrag Stojadinović u najnovijoj knjizi nastoji da na osnovu višegodišnjih istraživanja, brojnih razgovora i praćenja javnih i specifičnih izvora, za nijansu preciznije od ostalih obrazloži biografiju čoveka koji u svetu važi za neosporni simbol najtežih zločina dok u Srbiji on još uvek izaziva vrednosne i emotivne podele.«Po mitskom predanju o ovom generalu, on nikada nije bio tamo gde su ga tražili. To bi značilo da ga nikada nisu tražili tamo gde je bio!», kaže Stojadinović i dodaje «Ili ga je možda neko i tražio, a ipak ga nisu našli. Ili su za potere bili zaduženi oni koji su mu bili jataci, ili su mu jataci bili na visokim položajima u državnoj upravi? Danas je moderno biti ravnodušan pred Mladićevom biografijom i pitati se odakle je u stvari taj čovek uopšte stigao, zašto je bio ovde i gde je zapravo nestao». Neke od odgovora nudi upravo ova knjiga.

Ratko Mladic

Ljubodrag Stojadinović
Ratko Mladić između mita i Haga
Vodeći domaći vojno-politički komentator Ljubodrag Stojadinović u najnovijoj knjizi nastoji da na osnovu višegodišnjih istraživanja, brojnih razgovora i praćenja javnih i specifičnih izvora, za nijansu preciznije od ostalih obrazloži biografiju čoveka koji u svetu važi za neosporni simbol najtežih zločina dok u Srbiji on još uvek izaziva vrednosne i emotivne podele.
«Po mitskom predanju o ovom generalu, on nikada nije bio tamo gde su ga tražili. To bi značilo da ga nikada nisu tražili tamo gde je bio!», kaže Stojadinović i dodaje «Ili ga je možda neko i tražio, a ipak ga nisu našli. Ili su za potere bili zaduženi oni koji su mu bili jataci, ili su mu jataci bili na visokim položajima u državnoj upravi? Danas je moderno biti ravnodušan pred Mladićevom biografijom i pitati se odakle je u stvari taj čovek uopšte stigao, zašto je bio ovde i gde je zapravo nestao». Neke od odgovora nudi upravo ova knjiga.


Ljubodrag Stojadinović
Ratko Mladić između mita i Haga

Ratko Mladić

Sun CuUmeće ratovanjaPrevod: Mirko BižićUmeće ratovanja je kineski vojni traktat koga je u 6. veku p. n. e. napisao Sun Cu. Sastoji od 13 poglavlja (Strategijske procene, Vođenje bitke, Planiranje opsade, Formacija, Sila, Praznina i Punoća, Oružana borba, Prilagođavanje, Manevrisanje vojskom, Teren, Devet zemljišta, Napad vatrom i Špijuni), svako od kojih je posvećeno jednom aspektu ratovanja. Dugo je vremena hvaljeno kao najbolje delo vojne strategije i taktike svog vremena. „Umeće ratovanja“ se takođe smatra jednom od najstarijih vojnih knjiga na svetu. Takođe se smatra jednim od najuticajnijih knjiga na vojnu teoriju i poslovne strategije, kako na Istoku tako i na Zapadu. Sun Cu je bio prvi mislilac koji je shvatio značenje položaja u strategiji i da na položaj utiču, kako objektivne okolnosti fizičke okoline, tako i subjektivno mišljenje suparnika u toj okolini. On je naučavao da strategija nije planiranje u smislu pravljenja liste postupaka, nego da zahteva brze i odgovarajuće odgovore na promene okolnosti. Planiranje deluje u kontrolisanoj okolini, ali u kompetitivnoj okolini planovi se sudaraju stvarajući nepredviđene situacije. Knjigu je na Zapadu prvi put objavljena godine 1782. u prevodu francuskog jezuita Žana Žozefa Marija Amioa, na čemu neki temelje teorije da je uticala na Napoleona, ali i na planiranje operacije Pustinjska oluja. Vođe kao što su su Mao Cedung, general Vo Ngujen Đap i general Daglas Makartur su tvrdili da su pronašli nadahnuće u tom delu. Knjiga „Umeće ratovanja“ se takođe primenjivala na poslovne i menadžerske strategije.

Umece ratovanja

Sun Cu
Umeće ratovanja
Prevod: Mirko Bižić
Umeće ratovanja je kineski vojni traktat koga je u 6. veku p. n. e. napisao Sun Cu. Sastoji od 13 poglavlja (Strategijske procene, Vođenje bitke, Planiranje opsade, Formacija, Sila, Praznina i Punoća, Oružana borba, Prilagođavanje, Manevrisanje vojskom, Teren, Devet zemljišta, Napad vatrom i Špijuni), svako od kojih je posvećeno jednom aspektu ratovanja. Dugo je vremena hvaljeno kao najbolje delo vojne strategije i taktike svog vremena.

„Umeće ratovanja“ se takođe smatra jednom od najstarijih vojnih knjiga na svetu. Takođe se smatra jednim od najuticajnijih knjiga na vojnu teoriju i poslovne strategije, kako na Istoku tako i na Zapadu. Sun Cu je bio prvi mislilac koji je shvatio značenje položaja u strategiji i da na položaj utiču, kako objektivne okolnosti fizičke okoline, tako i subjektivno mišljenje suparnika u toj okolini. On je naučavao da strategija nije planiranje u smislu pravljenja liste postupaka, nego da zahteva brze i odgovarajuće odgovore na promene okolnosti. Planiranje deluje u kontrolisanoj okolini, ali u kompetitivnoj okolini planovi se sudaraju stvarajući nepredviđene situacije.

Knjigu je na Zapadu prvi put objavljena godine 1782. u prevodu francuskog jezuita Žana Žozefa Marija Amioa, na čemu neki temelje teorije da je uticala na Napoleona, ali i na planiranje operacije Pustinjska oluja. Vođe kao što su su Mao Cedung, general Vo Ngujen Đap i general Daglas Makartur su tvrdili da su pronašli nadahnuće u tom delu.

Knjiga „Umeće ratovanja“ se takođe primenjivala na poslovne i menadžerske strategije.


Sun Cu
Umeće ratovanja
Prevod: Mirko Bižić

Umeće ratovanja

Kej HuperIza maskeTajni agent Kelsi zbog anonimnog telefonskog poziva stiže u maleni grad Pinaki da istraži kompaniju Meditron za koju se sumnja da proizvodi opasno oružje, ali i da se bavi otmicama ljudi.Tada upoznaje prelepu Elizabet Konor i zaljubljuje se prvi put u životu. Njegov profesionalizam se sada dovodi u pitanje. Ona, ostavši bez roditelja, sama odgaja svoje tri sestre - dve su upletene u slučaj, jedna je oteta, dok je druga uputila anonimni poziv...

Iza maske

Kej Huper
Iza maske
Tajni agent Kelsi zbog anonimnog telefonskog poziva stiže u maleni grad Pinaki da istraži kompaniju Meditron za koju se sumnja da proizvodi opasno oružje, ali i da se bavi otmicama ljudi.
Tada upoznaje prelepu Elizabet Konor i zaljubljuje se prvi put u životu. Njegov profesionalizam se sada dovodi u pitanje. Ona, ostavši bez roditelja, sama odgaja svoje tri sestre - dve su upletene u slučaj, jedna je oteta, dok je druga uputila anonimni poziv...


Alan Ford: Broj 1broj 258Magnus i BunkerPreveo i obradio: Nenad Brixy

Alan Ford: Broj 1

Alan Ford: Broj 1
broj 258
Magnus i Bunker
Preveo i obradio: Nenad Brixy


Borislav LalićČe GevaraČe Gevara: život, smrt, legenda... Knjiga o Čeu je roman iz života i roman iz novinarskog pera. Uz sve što je uradio u životu Če se potrudio i da umre na vreme, kaže autor. Ernesto Gevara, nesuđeni lekar, romantični revolucionar, buntovnik sa razlogom, žrtva po sopstvenom izboru, postao je ikona mladih XX veka...Sadrži i DNEVNIK ČE GEVARE U BOLIVIJI ( izvodi iz gerilskog dnevnika koji je Če vodio u Boliviji)

Ce Gevara

Borislav Lalić
Če Gevara
Če Gevara: život, smrt, legenda... Knjiga o Čeu je roman iz života i roman iz novinarskog pera. Uz sve što je uradio u životu Če se potrudio i da umre na vreme, kaže autor. Ernesto Gevara, nesuđeni lekar, romantični revolucionar, buntovnik sa razlogom, žrtva po sopstvenom izboru, postao je ikona mladih XX veka...
Sadrži i DNEVNIK ČE GEVARE U BOLIVIJI ( izvodi iz gerilskog dnevnika koji je Če vodio u Boliviji)


Borislav Lalić
Če Gevara
Če Gevara: život, smrt, legenda..


Če Gevara

Artur Konan DojlIščezli svetPingvinPovest o nedavnim zadivljujućim pustolovinama profesora E. Čalendžera, lorda Džona Rokstona, profesora Samerlija i G.ED. Melona iz Dejli GazeteKlasično delo fantastike, stvaraoca čuvenog detektiva Šerloka Holmsa. Potrega za mitskim svetom u kome vladaju dinosaurusi i ostale preistorijske životinjeFantastična priča o svetu dinosaurusa iz pera čuvenog autora krimi priča, izvanredna knjiga, vek pre mode Parka iz doba Jure.Ser Artur Ignejšus Konan Dojl (engl. Sir Arthur Ignatius Conan Doyle; Edinburg, 22. maj 1859 — Minstid, 7. jul 1930) bio je britanski autor detektivskih romana, najpoznatiji kao „otac“ Šerloka Holmsa i doktora Votsona.

Iscezli svet

Artur Konan Dojl
Iščezli svet
Pingvin
Povest o nedavnim zadivljujućim pustolovinama profesora E. Čalendžera, lorda Džona Rokstona, profesora Samerlija i G.ED. Melona iz Dejli Gazete
Klasično delo fantastike, stvaraoca čuvenog detektiva Šerloka Holmsa. Potrega za mitskim svetom u kome vladaju dinosaurusi i ostale preistorijske životinje
Fantastična priča o svetu dinosaurusa iz pera čuvenog autora krimi priča, izvanredna knjiga, vek pre mode Parka iz doba Jure.
Ser Artur Ignejšus Konan Dojl (engl. Sir Arthur Ignatius Conan Doyle; Edinburg, 22. maj 1859 — Minstid, 7. jul 1930) bio je britanski autor detektivskih romana, najpoznatiji kao „otac“ Šerloka Holmsa i doktora Votsona.


Artur Konan Dojl
Iščezli svet
Pingvin



Iščezli svet

Milutin BojićIzbor Ivana LalićaSadržaj:PESMEODLOMCI NEDOVRŠENOG EPAKRALJEVA JESENUROŠEVA ŽENIDBAO MILURINU BOJIĆU: Vladimir Ćorović, Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović;HRONOLOGIJABIBLIOGRAFIJALITERATURA

Milutin Bojic

Milutin Bojić
Izbor Ivana Lalića
Sadržaj:
PESME
ODLOMCI NEDOVRŠENOG EPA
KRALJEVA JESEN
UROŠEVA ŽENIDBA
O MILURINU BOJIĆU: Vladimir Ćorović, Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović;
HRONOLOGIJA
BIBLIOGRAFIJA
LITERATURA


Milutin Bojić

Zagor: Vreme osveteBurattini -PesceVeseli četvrtakIzdavačVeseli četvrtakGodina izdavanja2009Bonelli serijalZagorScenarioMoreno BurattiniCrtežMassimo PesceNaslovna stranaGallieno FerriOriginalni naslovIl tempo della vendettaBroj originalne edicije487JezikSrpskiZemljaItalijaEdicijaRedovna serijaFormat148 x 205 mmPovezMeki povezBroj strana98BojaCrno-belo

Zagor: Vreme osvete

Zagor: Vreme osvete
Burattini -Pesce
Veseli četvrtak
Izdavač
Veseli četvrtak
Godina izdavanja
2009
Bonelli serijal
Zagor
Scenario
Moreno Burattini
Crtež
Massimo Pesce
Naslovna strana
Gallieno Ferri
Originalni naslov
Il tempo della vendetta
Broj originalne edicije
487
Jezik
Srpski
Zemlja
Italija
Edicija
Redovna serija
Format
148 x 205 mm
Povez
Meki povez
Broj strana
98
Boja
Crno-belo


Zagor: Vreme osvete
Burattini -Pesce
Veseli četvrtak


Fenimor KuperLovac na jeleneKožna čarapa 1 - Lovac na jeleneplava ptica 1ilustrovao Đurđe TeodorovićDžejms Fenimor Kuper (1789–1851) bio je vrlo plodan američki pisac, izuzetno popularan početkom XIX veka. Napisao je brojne istorijske romane, priče o netaknutoj prirodi Amerike i pustolovinama na Divljem zapadu, i stvorio arhetip usamljenog ali časnog junaka u američkoj književnosti. Njegova dela fascinirala su mnoge generacije, a divili su mu se i velikani poput Balzaka i Igoa.Komplet sadrži romane:1. Lovac na jelene, 435 strana, posveta na predlistu2. Pioniri , 403 strane3. Poslednji Mohikanac, 276 strana4. Izvidnik, 412 strana5. Prerija, 362 strane

Lovac na jelene

Fenimor Kuper
Lovac na jelene
Kožna čarapa 1 - Lovac na jelene
plava ptica 1
ilustrovao Đurđe Teodorović
Džejms Fenimor Kuper (1789–1851) bio je vrlo plodan američki pisac, izuzetno popularan početkom XIX veka. Napisao je brojne istorijske romane, priče o netaknutoj prirodi Amerike i pustolovinama na Divljem zapadu, i stvorio arhetip usamljenog ali časnog junaka u američkoj književnosti. Njegova dela fascinirala su mnoge generacije, a divili su mu se i velikani poput Balzaka i Igoa.
Komplet sadrži romane:
1. Lovac na jelene, 435 strana, posveta na predlistu
2. Pioniri , 403 strane
3. Poslednji Mohikanac, 276 strana
4. Izvidnik, 412 strana
5. Prerija, 362 strane



Fenimor Kuper
Lovac na jelene
Kožna čarapa

Nikola MilovanovićKROZ TAJNI ARHIV UDBE 1OKRŠAJI NA DRINI: Obmane Draže Mihailovića, Srpska vlada ili komitet spasa, Kraljevi komandosi, Slom iluzija, ZATVARANJE KRUGA: Drama na Zelengori, Špujuni u poseti Kaptolu, Sporazum Draža-Nedić, Hapšenje Kalabića,U ZASEDI: Emigrantski logori, Dosije Gvardijan, Susret na Papuku, Kraj crnog dosijea

KROZ TAJNI ARHIV UDBE 1

Nikola Milovanović
KROZ TAJNI ARHIV UDBE 1
OKRŠAJI NA DRINI: Obmane Draže Mihailovića, Srpska vlada ili komitet spasa, Kraljevi komandosi, Slom iluzija, ZATVARANJE KRUGA: Drama na Zelengori, Špujuni u poseti Kaptolu, Sporazum Draža-Nedić, Hapšenje Kalabića,
U ZASEDI: Emigrantski logori, Dosije Gvardijan, Susret na Papuku, Kraj crnog dosijea


Nikola Milovanović
KROZ TAJNI ARHIV UDBE 1
Sporazum Draža-Nedić, Hapšenje Kalabića


Tito - Tajna vekaPero SimićPrva kompletna, dokumentovana biografija doživotnog presdesnika bivše Jugoslavije, najkontroverznijeg državnoga XX veka.Ko je Tito stvarno bio, zašto je imao 15 datuma rođenja, u šta je verovao, čime se bavio, šta je radio u svojim skrivenim moskovskim godinama - najvećoj tajni svog života?Kako je konzervativac Vinstona Čerčila pre Staljina promovisao vođu jugoslovenskih komunista za svetskog državnika?Koliko je stotina dana i noći Tito proveo na čuvenom brodu "Galeb", ko su bile njegove životne saputnice, zašto je smenio gotovo sve svoje najbliže saradnike, zbog čega je "plavi voz" napravio od bagona nemačkog cara Vilhelma Drugog, koji su posle Prvog svetskog rata pripali Srbiji?Kako je Tito, uz pomoć pokreta nesvrstanih, sebi i Jugoslaviji, pored SAD i Sovjetskog Saveza, pribavio ulogu trećeg globalnog faktora međunarodnih odnosa, što nikad nije pošlo za rukom nijednom vođi zemlje skromne snage i mogućnosti, kakva je bila bivša Jugoslavija.Zašto Tito, u svim državama bivše Jugoslavije, ponovo vaskrsava, zbog čega se njegovi spomenici vraćaju na stara postolja?Ova provokativna, jedinstvena knjiga pravljena je na osnovu tajnih dokumenata i Titovog ličnog dosijea koji je sedam decenija strogo čuvan u Staljinovim arhivu u Moskvi...

Tito - Tajna veka

Tito - Tajna veka
Pero Simić
Prva kompletna, dokumentovana biografija doživotnog presdesnika bivše Jugoslavije, najkontroverznijeg državnoga XX veka.
Ko je Tito stvarno bio, zašto je imao 15 datuma rođenja, u šta je verovao, čime se bavio, šta je radio u svojim skrivenim moskovskim godinama - najvećoj tajni svog života?
Kako je konzervativac Vinstona Čerčila pre Staljina promovisao vođu jugoslovenskih komunista za svetskog državnika?
Koliko je stotina dana i noći Tito proveo na čuvenom brodu "Galeb", ko su bile njegove životne saputnice, zašto je smenio gotovo sve svoje najbliže saradnike, zbog čega je "plavi voz" napravio od bagona nemačkog cara Vilhelma Drugog, koji su posle Prvog svetskog rata pripali Srbiji?
Kako je Tito, uz pomoć pokreta nesvrstanih, sebi i Jugoslaviji, pored SAD i Sovjetskog Saveza, pribavio ulogu trećeg globalnog faktora međunarodnih odnosa, što nikad nije pošlo za rukom nijednom vođi zemlje skromne snage i mogućnosti, kakva je bila bivša Jugoslavija.
Zašto Tito, u svim državama bivše Jugoslavije, ponovo vaskrsava, zbog čega se njegovi spomenici vraćaju na stara postolja?
Ova provokativna, jedinstvena knjiga pravljena je na osnovu tajnih dokumenata i Titovog ličnog dosijea koji je sedam decenija strogo čuvan u Staljinovim arhivu u Moskvi...


Kolin MekalouColleen McCulloughDrugo ime za ljubavNaslov originala: An Indecent Obsession / Colleen McCulloughNajbolji roman Kolin Mek Kalah, australijske književnice poznate po bestseleru Ptice umiru pevajući.Na odeljenju za duševene bolesnike, na jednom zabačenom ostrvu u Tihom okeanu, pri kraju Drugog svetskog rata, između vojne medicinske sestre i pacijenta rađa se ljubav koja prkosi profesionalnoj etici i dužnosti. Složene i intrigantne okolnosti, napetost psihološkog trilera i ljubavna priča, uvek ista a tako različita...Kolin Mekalou je rođena u Velingtonu u Australiji 1937. Po obrazovanju lekar neurofiziolog, Mekalou je dala značajan doprinos medicini kao istraživač u oblasti neurofiziologije, kao predavač na univerzitetu Jejl i kao osnivač odeljenja za neurofiziologiju u sidnejskoj bolnici Royal North Shore.Karijeru pisca otpočela je romanom "Tim", iza koga je sledio internacionalni bestseler "Ptice umiru pevajući". Pored ovih, Kolin Mekalou je napisala još devet romana, među kojima i trilogiju "Prvi čovek Rima" koju Lagunini čitaoci imaju prilike da upoznaju. Osim prozom, bavi se i pisanjem tekstova za pozorišne mjuzikle.Kolin Mekalou živi sa mužem na ostrvu Norfolk u Južnom Pacifiku, 1000 milja od obala Australije.

Drugo ime za ljubav

Kolin Mekalou
Colleen McCullough
Drugo ime za ljubav
Naslov originala: An Indecent Obsession / Colleen McCullough
Najbolji roman Kolin Mek Kalah, australijske književnice poznate po bestseleru Ptice umiru pevajući.
Na odeljenju za duševene bolesnike, na jednom zabačenom ostrvu u Tihom okeanu, pri kraju Drugog svetskog rata, između vojne medicinske sestre i pacijenta rađa se ljubav koja prkosi profesionalnoj etici i dužnosti. Složene i intrigantne okolnosti, napetost psihološkog trilera i ljubavna priča, uvek ista a tako različita...
Kolin Mekalou je rođena u Velingtonu u Australiji 1937. Po obrazovanju lekar neurofiziolog, Mekalou je dala značajan doprinos medicini kao istraživač u oblasti neurofiziologije, kao predavač na univerzitetu Jejl i kao osnivač odeljenja za neurofiziologiju u sidnejskoj bolnici Royal North Shore.Karijeru pisca otpočela je romanom "Tim", iza koga je sledio internacionalni bestseler "Ptice umiru pevajući". Pored ovih, Kolin Mekalou je napisala još devet romana, među kojima i trilogiju "Prvi čovek Rima" koju Lagunini čitaoci imaju prilike da upoznaju. Osim prozom, bavi se i pisanjem tekstova za pozorišne mjuzikle.Kolin Mekalou živi sa mužem na ostrvu Norfolk u Južnom Pacifiku, 1000 milja od obala Australije.


Colleen McCullough
Drugo ime za ljubav
Kolin Mekalou



Dejvid Herbert LorensPrva ledi ČeterliPrva ledi Četerli je prva i literarno najvrednija verzija poznatog romana Ljubavnik ledi Četerli u kome D.H. Lorens na veoma slobodan način opisuje ljubavnu vezu između šumara i žene iz visokog društva, čiji je muž zbog ratne povrede paralizovan. D.H. Lorens je od 1925. do 1930.g. napisao tri verzije ovog znamenitog dela, od kojih je široj publici najpoznatija treća. Ali kritičari se slažu da je umetnički najvrednija Prva ledi Četerli koju je Lorens pisao “onako kako je izvirala iz njega samog” …David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. septembar 1885. – Vence, 2. mart 1930.), bio je britanski romanopisac, pripovedač, pesnik, esejist, slikar, dramatičar i kritičar.

Prva ledi Ceterli

Dejvid Herbert Lorens
Prva ledi Četerli
Prva ledi Četerli je prva i literarno najvrednija verzija poznatog romana Ljubavnik ledi Četerli u kome D.H. Lorens na veoma slobodan način opisuje ljubavnu vezu između šumara i žene iz visokog društva, čiji je muž zbog ratne povrede paralizovan. D.H. Lorens je od 1925. do 1930.g. napisao tri verzije ovog znamenitog dela, od kojih je široj publici najpoznatija treća. Ali kritičari se slažu da je umetnički najvrednija Prva ledi Četerli koju je Lorens pisao “onako kako je izvirala iz njega samog” …
David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. septembar 1885. – Vence, 2. mart 1930.), bio je britanski romanopisac, pripovedač, pesnik, esejist, slikar, dramatičar i kritičar.


Dejvid Herbert Lorens
Prva ledi Četerli
David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. septembar 1885. – Vence, 2. mart 1930.)


Prva ledi Četerli

Dobrica ĆosićAkcijaAKCIJA Zapisi - povodi - odgovori 1955-1964DOBRICA ĆOSIĆ Izdavač: PROSVETAU Pragu 1956, Sedam dana u Budimpešti, Reč o Kaleniću, O savremenom i nesavremenom nacionalizmu... Pogovor Žika Stojković, Ćirilica 365 str /MgGodine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina.

Akcija

Dobrica Ćosić
Akcija
AKCIJA Zapisi - povodi - odgovori 1955-1964
DOBRICA ĆOSIĆ 
Izdavač: PROSVETA
U Pragu 1956, Sedam dana u Budimpešti, Reč o Kaleniću, O savremenom i nesavremenom nacionalizmu... 
Pogovor Žika Stojković, Ćirilica 365 str /Mg
Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina.


Dobrica Ćosić
Akcija
Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. 

Li JuProstirka za telesnu molitvuErotikonEROTIKON - XX glava, Na koricama kineska erotska slika u boji iz XVIII veka: Dok gosti posmatraju mesec kraljevski par zauzet je koitusom, Latinica, 250 str /MagPrevela: Borjanka LudvigRoman poznatog kineskog pisca iz 19. veka, sa erotskom tematikom, o mladom čoveku koji, kroz seksualne avanture sa čitavim spektrom lepih žena, na kraju dolazi do duhovnog osvešćenja i pročišćenja. Namera autora nije, kako sam kaže, da čitaoca navede na blud, već da blud kroz pripovedanje o ljubavnim podvizima, u korenu uništi. Umesto da napiše moralnu raspravu, poduprtu konfucijanskim tezama, pisac bira da pisanjem romana o raskalašnosti i erotskim podvizima, ubedi čitaoce da se takvog ponašanja, u sopstvenim životima, u potpunosti okanu.

Prostirka za telesnu molitvu

Li Ju
Prostirka za telesnu molitvu
Erotikon
EROTIKON - XX glava, Na koricama kineska erotska slika u boji iz XVIII veka: Dok gosti posmatraju mesec kraljevski par zauzet je koitusom, Latinica, 250 str /Mag
Prevela: Borjanka Ludvig
Roman poznatog kineskog pisca iz 19. veka, sa erotskom tematikom, o mladom čoveku koji, kroz seksualne avanture sa čitavim spektrom lepih žena, na kraju dolazi do duhovnog osvešćenja i pročišćenja. Namera autora nije, kako sam kaže, da čitaoca navede na blud, već da blud kroz pripovedanje o ljubavnim podvizima, u korenu uništi. Umesto da napiše moralnu raspravu, poduprtu konfucijanskim tezama, pisac bira da pisanjem romana o raskalašnosti i erotskim podvizima, ubedi čitaoce da se takvog ponašanja, u sopstvenim životima, u potpunosti okanu.


Li Ju
Prostirka za telesnu molitvu
Erotikon


Alan Ford: Banda propalicaMagnus i Bunkerbroj 335supestrip

Alan Ford: Banda propalica

Alan Ford: Banda propalica
Magnus i Bunker
broj 335
supestrip


Alan Ford: Banda propalica
Magnus i Bunker
BROJ 335
supestrip

Boro KrivokapićUmorna levicaIntervji sa Milan Kasanin, Vladimir Pogacic, Krsto Skanata, Vidosav Stevanovic, Miodrag Bulatovic, Mira Trailovic, Dragutin Gostuski, Bogdan Bogdanovic i drugi.Novinar i publicista Boro Krivokapić , kolumnista "Pobjede" i dugogodišnji novinar "NIN"-a ostaće upamćen i po knjigama "Pitao sam Krležu" i "Treba li spaliti Kiša".

Umorna levica

Boro Krivokapić
Umorna levica
Intervji sa Milan Kasanin, Vladimir Pogacic, Krsto Skanata, Vidosav Stevanovic, Miodrag Bulatovic, Mira Trailovic, Dragutin Gostuski, Bogdan Bogdanovic i drugi.
Novinar i publicista Boro Krivokapić , kolumnista "Pobjede" i dugogodišnji novinar "NIN"-a ostaće upamćen i po knjigama "Pitao sam Krležu" i "Treba li spaliti Kiša".


Istraži sve knjige

Prošetajte se našim pretraživačem bajkovitim predelima stare knjige, prođite kroz šumarke i livade polovne knjige, idite potokom retke knjige do izvora antikvarne knjige.